Топ 5 претњи информационом сигурношћу (08.15.25)

<п> Пријетње информацијском сигурношћу су разне радње које могу довести до кршења стања информационе сигурности. Другим речима, ово су потенцијално могући догађаји, процеси или радње који могу оштетити информационе и рачунарске системе. <п> Претње информационом сигурношћу могу се поделити у две врсте: природне и вештачке. Природни фактори укључују природне појаве које не зависе од човека, попут урагана, поплава, пожара итд. Претње које ствара човек зависе директно од особе и могу бити намерне / намерне или ненамерне. <п> Ненамјерне претње произлазе из непажње, непажње и незнања. Инсталација програма који нису неопходни за рад је сјајан пример. Такви програми могу додатно пореметити рад читавог система и довести до губитка информација. Намерне претње, за разлику од претходних, стварају се намерно. Укључују нападе злоупотреба, који резултирају губитком средстава и интелектуалног власништва организације. <п> Међутим, намерне претње Вебом, о којима ћемо разговарати, опасне су не само за велике корпорације и државу одељења али и за обичне људе. Да, много је лакше украсти своје банковне рачуне, лозинке, приватну преписку, документе и слично, него се бавити професионалном заштитом реимгова неке компаније. <п> У сваком случају, Интернет је пун претњи и хакера и <стронг> важност информационе сигурности не може се преценити. Због тога бисмо данас желели да набројимо пет најраспрострањенијих и најопаснијих претњи информационој безбедности са којима се можете суочити у свакодневном животу и у професионалним активностима. Кренимо! Пхисхинг <п> Пхисхинг (формиран по аналогији са познатим риболовом) није ништа друго до покушај улова «поверљиве рибе». Ово је један од најстаријих начина за добијање и крађу поверљивих информација на Интернету. Ова активност генерише милијарде долара од једноставне непажње ИТ корисника. <п> Раније су преваре пуцале слепо користећи масовну нежељену пошту у нади да ће неко угристи. Сада, са растућом популарношћу друштвених мрежа и маркетиншких и огласних програма компанија, таква пошта је постала мета. Може садржати украдене личне податке, што прилично добро скрива опасну удицу. <п> У класичној верзији алгоритам је једноставан. Хакери креирају веб локацију што је сличније било којем службеном реимгу банке, антивируса, поште или Интернет услуге. На личну пошту или број телефона добијате позив за исправку података, потврду лозинке итд. Једном када кликнете на хипервезу, водиће вас до близанца, чија је сврха добијање ваших података (лозинке и пријаве) из поља попуњених у обрасцу. Вируси и црви <п> општи термин «вирус» заправо значи злонамерни код који се може самостално множити и продирати у документе и кодове рачунарског система. По правилу вируси улазе у ваш лаптоп путем поште или приликом покретања сумњивих програма, а њихово маскирање шифром или заштитом озбиљно компликује откривање. Веома често корисник сам отвара улаз за такве кодове када пристане да покрене еке-датотеку, игноришући упозорење антивирусних програма. <п> Рачунарски црв је врста самокопирајућег малвера који користи сигурносне рањивости. Продирући у локалну мрежу, они је скенирају и траже друге радне станице са сличним рањивостима. Овај механизам омогућава да се црви у изузетно кратком времену прошире на велику већину рачунара на мрежи. Првобитно својство црва је способност ширења без интервенције корисника. <п> Обе врсте претњи информативном безбедношћу могу да шифрују, забране приступ или чак униште информације на вашем рачунару. Шпијунски софтвер <п > Шпијунски софтвер је првенствено намењен корпоративном шпијунирању и игра посебну улогу у прикупљању поверљивих и комерцијалних информација од компанија, па чак и држава. Ипак, софтвер такође може озбиљно оштетити обичне људе попут нас. Најпопуларније и најопасније опције укључују кеилоггер-е, шпијуне екрана и пресретаче захтева претраживача. <п> Кејлогери могу надгледати и снимати тастере које корисник притиска. Нападач често комбинује такав софтвер са сложенијим модулима који бележе адресе веб локација банака. Када унесете своје име и лозинку, ове информације се аутоматски прослеђују хакерима како би им се омогућило да користе ваш банковни рачун. Такви шпијуни могу приступити свим апликацијама и извући информације са интерних портала, програма за размену порука и база података. <п> Заслонски шпијуни могу допунити претходни софтвер повезивањем притиска тастера и кликова мишем са снимком екрана. <п> Коначно , пресретачи захтева прегледача модификују поставке прегледача на вашем рачунару и преусмеравају корисничке захтеве на нежељене или заражене веб локације. Тројански програм <п> Иако је овај малваре стар колико и свет, и даље остаје више од ажурног проблема за информациону сигурност. <п> Тројанац улази у рачунаре путем наизглед безазлених апликација. Довољно је кликнути на огласни банер или поставити кодек за видео клип. Принцип рада је сличан древној легенди. Софтверу је потребан поверљив корисник, а затим отвара скривени порт, повезује се са сервером нападача и преузима злонамерне програме потребне за одређени задатак - хаковање, крађу, блокирање итд. Све се дешава тихо и без буке. Тројанци врло ретко садрже злонамерни код јер њихови задаци нису уништавање информација већ крађа. ДоС и ДДоС напади <п> Током ДоС напада, хакери покушавају привремено да парализују одређени сервер, преоптерете мрежу или преплаве диск. Циљ напада је онемогућавање рачунара или сервера и забрана приступа информацијама, меморији, простору на диску итд. <п> Ако преваре не користе софтверске рањивости, већ преферирају истовремено слање огромних информативних пакета са бројних рачунара, стручњаци то називају ДДоС нападом. Да би организовали ДДоС нападе, сајбер криминалци користе ботнет, тј. Посебну мрежу рачунара «зомбија» заражених посебном врстом вируса. Нападач може даљински управљати сваким рачунаром, без знања власника. <п> Као што видите, ДоС и ДДоС напади велика су опасност за корпорације и велика предузећа. Међутим, ако ће ваш рачунар постати део ове војске контролисане против ваше воље, и ви ћете много патити. Закључак <п> Иако нам претње информационом сигурношћу могу пружити пуно непријатних сати, ми имамо много заштите начине. <п> Тржиште антивирусних програма, уређаја који одвраћају спољне нападе, такође се развија добрим темпом. Стручњаци такође препоручују памћење превентивних мера како би се претње информационом сигурношћу свеле на минимум. Бројни су алати за стварање неповољних услова за хакере и малвер. На пример, веб алати за анонимност, попут претраживача Антидетецт, ВПН, проки програма, стичу све већу популарност. <п> Имајте на уму да пре свега ваша безбедност података зависи од ваше културе понашања на мрежи. Увек обратите пажњу на сумњиву е-пошту, понуде, банере, проверите програме које преузимате и не занемарујте ефикасне, али непосредне мере заштите.

Иоутубе видео: Топ 5 претњи информационом сигурношћу

08, 2025